Ne mogu odoleti a da ne iskoristim priliku da zahvalim „univerzumu“ na rađanju ideje, svim dragim članovima tima, učesnicima u projektu koji su zaslužni za ponovno buđenje moje uspavane kreativnosti.
Sada se ne mogu pomiriti sa tim što mi je toliko kratak dan, tako da bih najradije ostajala celu noć budna slikajući... što mi se nekad čini da bi bio bolji psihički odmor i relaksacija od samog spavanja... bar nema opasnosti od tih užasnih noćnih mora koje se mogu javiti od tolike doze dnevnog stresa L
...to sjajno vreme svaki put tako proleti, a onda je potrebno vratiti se u surovu realnost.
Naime, kao i većina običnih smrtnika ceo dan provodeći u zagušljivoj prostoriji u kojoj nema mesta kreativnosti, prave motivacije, timskog rada, zalaganja do iznemoglosti, međusobne podrške, poštovanja... sve se to nekako drugačije tumači. I zato se sa tolikim nestrpljenjem čeka to veče koje se može posvetiti daleko lepšim i prijatnijim stvarima.
A ovako izgleda moj radni nered po sobi u to vreme – u improvizovanom ateljeu <3
i ovako:
No comments:
Post a Comment